Цитати Светог Саве
„Бољи је један који чини вољу Господњу, него множина безбожника.“
„Немојте, о чеда и браћо, никада да поштујемо оно што шкоди, ада обилазимо оно што спасава.“
„На свим путевима знајте, да прави путеви буду путеви ваши и ноге ваше неће се спотицати.“
„Нећемо никога са врата наших празна да отпуштамо.“
„Будите творци речи, а не само читаоци.“
„Волимо да ви свагда имате мир и љубав један према другоме и уместо гнева научите се: Благослови и опрости брате.“
„Нити користи исправност живота без праве и просвећене вере у Бога, нити нас право исповедања вере без добрих дела може извести пред Господа, него треба имати обоје."
Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање био је дете „молитве“. Велика је жеља и молитва његових родитеља била да добију мушко чедо, наследника царског престола и помоћ оцу и мајци. Међутим, родило се дете које ће обликовати српску историју. Растко је од малена био другачији од друге деце. Показао је велико интересовање према књизи, учењу и читању.
Растко је почео да чита житија и све више га је занимало, то су приметили његови родитељи и плашили се за свог сина. Отац му је дао да води хумску област јер је хтео да направи доброг војсковођу. Међутим, Расткова интересовања су била другачија. Он је маштао о манастирима, Светој Гори, подвизима. Немањићи, и поред свих освајања, били су познати и по лепотама и подизањима црква и манастира. Тако је Растко још од малена заволео цркву и манастир. Једног дана се његов сан остварује и он бежи из дворца на Свету Гору где се и замонашио и добио име Сава. Његови родитељи су одмах послали патроле да траже Растка.
Свети Сава је веома био побожан. Народ му је доста веровао и волео и поштовао. Сава је био пожртвован за свој народ доста се трудио и то је народ доста ценио. Свети Сава је после своје смрти, остао велико име и неизбрисиво. Свети Сава је поред тога што је био први српски просветитељ, већ је био и први дипломата и оснивач самосталне српске цркве. Сава се истакао као и писац; описао је живот и смрт свог оца у „Житију Светог Симеона“. Народу је оставио велики прелепи Хиландар. Сава је поред Хиландара обновио је многе цркве. С правом је заслужио да буде спомињан у историји и буде опеван у многим песмама. Његов култ, је само доказао колико се он борио за свој народ и колико је био важан његов рад и допринос народу. Вековима после његове смрти, није само остало његово име, већ и духовно богатство који лежи у свима нама.
Матеја Митић I-5
ПРИЧАЈМО О СВЕТИТЕЉИМА СРПСКИМ
Светитељ симбол вечне доброте и правде. Колико су били моћни ови људи? Да у свом сиромашном животу оставе дела непроцењиве вредности. Да изграде болнице, манастире, цркве, напишу разна црквена и књижевна дела и описмене народ. Највећи допринос у стварању свега овога може да да само чиста љубав коју су имали сви светитељи српски.
Најзначајније име српске културе, историје и цркве јесте име Растка Немањића. Најмлађи међу браћом, а највећа и чиста срца. Познат као Свети Сава. Његове жеље су биле другачије није желео круну на глави, раскош и богатство. То су били снови о чистом и неисквареном животу. Стално је читао о манастирима, о првим свецима, знао је доста прича. На крају су његове жеље постале стварност, замонашио се и отишао на Свету гору. Његова воља за живота је била да служи Богу, да описмени свој народ, да помаже болеснима. Због тога је понео титулу првог српског просветитеља. Не само да је читао и учио друге људе, он је и писао о животу свога оца и друга црквена дела. Био је први српски књижевник. Сава је радио и на изградњи и обнови светих грађевина. Изградио је први српски манастир – Хиландар. Најлепше особине које човек може да има могле су да се нађу у Сави, чиста душа, племенитост, великодушност, храбро срце. Све што је дотакао добило је смисао и велики значај. Његова велика и снажна личност, мирна нарав и богато знање остављали су јак утисак на све које је знао не само у његовој земљи већ и ван ње. Једини и највећи циљ Светог Саве је била света а не велика Србија јер је земља највећа нада ако у њој има што више светих и поштених људи.
И после ко зна колико векова величина и значај овог светитеља се не губи, он је и после своје смрти учио народ, давао снагу и веру, самопоуздање. Увек са осмехом на лицу, осмехом победника је опраштао свим неверницима. 27.јануар хладан и тмуран дан, али ипак пун радости, дан када се слави Савиндан. Празник посвећен оцу српске духовности, културе, оснивачу српске цркве и просветитељу.
Милић Огњен I-5
Ликовни приказ СветогСаве
Када је Совјет Кнежевине Србије одобрио прославу школског патрона 1840. године, јавила се потреба за иконом која би служила као типски образац или узор за све српске школе. Остало је забележено да је Министарство просвете Кнежевине Србије склопило уговор са београдским сликаром Урошем Кнежевићем да се за потребе српских школа начини око три стотине литографисаних отисака са представом Светог Саве. Нажалост, изворни примерак није сачуван.
Насупрот несачуваном ликовном приказу Светог Саве од Уроша Кнежевића, међу неколико сачуваних представа Светог Саве као српског просветитеља и архипастира који благосиља Сирпчад, издваја се литографија новосадског сликара и графичара Павла Чортановића. Пред крај XIX века у Србији није било готово ниједне школе која није имала икону или неку другу ликовну представу Светог Саве. Године 1891, достигла је велику популарност, па је убрзо била објављена не само у дневним листовима, часописима и књигама, него је била доступна у свакој школи, установама, црквеним надлештвима, али и сваком српском дому преко олеографисане репродукције мањег формата.
У временима балканских ратова, Првог светског рата и непосредно после, Свети Сава се скромно славио. Приликом тих прослава и обележавања углавном се користиле уобичајене иконе или литографисане или олеографисане представе Светог Саве, било самостално или у склопу сцене благосиљања. За композицију Светог Саве који благосиља Српчад, изабран је Урош Предић, након завршетка рата. Свети Сава је приказан у архијерејској одећи, на трону како благосиља и поклања деци књиге. Елементи српске државности, затим Хиландарска повеља, ктиторске представе Немањића на фрескама у позадини, отворена књига са просветитељевим порукама српској деци, као и сама слика у целини говоре о значају и вредностима Светог Саве код Срба.
Свети Сава благосиља сирочад, 1921. година, Народни музеј у Београду
Светосавска химна
Кувеждински манастирСилвестер Вучковић, јеромонах кувеждинског манастира, донео је у Хиландар 1832. године у препису „Песн Светитељу Сави архиепископу сербскоме“, данас познату Химну Светом Сави.
Парох Георгије Алексић забележио је прославу Светог Саве још 1806. године, што представља најстарији запис овог празника. Први пут је Свети Сава прослављен као школска слава 1812. године у Земуну, шест година касније, на иницијативу проте Јефтимија Ивановића. Тада је основан школски фонд са задатком да се „Свети Сава има обележавати сваке године као заштитник српских школа.“ Матица српска је од оснивања 1826. године обележава Светог Саву као свог заштитника. У Пешти се Свети Сава прославља од 1838. године, у Котору од 1849. године, а Карловачка гимназија школску славу обележава од 1860. године.
„Восликнем љубовљу“ једна је од првих верзија светосавске химне и може се пронаћи у старим новосадским зборницима шездесетих година 19. века.
Јован Ђорђевић, оснивач Српског народног позоришта, оставља записан траг о првом извођењу химне 1839. године на ђачкој прослави у Сегедину. Истраживачи су различитог мишљења када је реч о месту настанка химне. Први нотни запис оставио је композитор Корнелије Станковић. Сама химна претрпела је много измена , прво превођењем са црквенословенског на српски, а затим и измена и допунама стихова.
Опис Савидана из Годишњег извештаја сомборске Препарандије за 1862/1863. годину.
Уз честитке истакнутих ученика Ученичког парламента наше школе завршавамо дружење и наравно желимо срећну славу Светог Саву свим ученицима, наставницима и православним верницима! Живели!
