Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.

Школска слава Свети Сава - 27. јануар 2022. године

Колектив Средње стручне школе Ниш похваљује све учеснике који су вредно припремили овај едукативни материјал и потрудили се да и ове године Савиндан обележимо и радујемо му се!


 

Причајте наставниче о светитељима српским

 

    Један од њих један од насих највећих беше Растко Немањић, касније крштен као Свети Сава. На почетку овог живота беше још један у низу племић,из породице Немањић, један од тројице браће.Али њему није била важна власт ,није желео да проведе живот у грађанским ратовима, већ је имао на памети много паметнију мисију.Прогласио је самосталност Српске православне цркве 1219.године који су били темељу ове насе садашњости.На Светој гори је са својим оцем обновио манастир Хиландар,а његово име помиње се у оснивању манастира Жича.Написао је много дела ,и имао је огроман утицај на праводлавље у Србији због чега то неки називају ,,савославље". Сава се 1234.године извукао са овог положаја архиепископа и као овог наследника поставио свог ученика Арсенија након чега се запутио ка истоку. Из луке у Будви до Италије ,па у Јерусалим. Наставио је своје путовање кроз Египат. Почетком 1236.године стигао је у Бугарску, где га затиче смрт. Према предању након церемоније благосиљања воде ,ухватио је прехладу која је касније захватила његова плућа. Његове мошти пренео је његов рођак 1237.године у Манастир Милешева,где су биле све док их 1594.године због побуна Срба Синан-паша није спалио у Београду.

    У црквени календар Сава је ушао тек за време Балканских ратова 1912-1913 године. Српска црква слави га као свеца 27.јануара као и сви широм Србије

 

Пејчић Дејана II-5


 

Чуда из Хиландара

 

    Хиландар је српски манастир који се налази у северном делу Свете горе Атонске.

  Света гора је смештена на Атосу, трећем краку полуострва Холкидика у Светој Грчкој, а манастир се налази на 2,5 километара од мора. Манастир Хиландар је изградио грчки монах светогорац Геогрије Хеландарарос. Манастир су обновили Стефан Немања и његов син Растко коме је монашко име било Сава 1198. У манастиру Хиландар је 1200. године умро Стефан Немања. Манастир представља једно од најзначајнијих средишта српске културе и духовности. У њему је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, икона, фресака... Након упокојења Светог Симеона Мироточивог из његовог гроба је потекло миро и после тога је кренула да расте лоза поред гробља. Та лоза је једна од најстаријих на свету, датира из 12. века и чудотворно је, јер грожђе које даје та лоза помаже женама које не могу да затрудне.

    Поред тога богатство манастира изузетно је здрава и витална популација.

 

Петровић Теодора II-5


 

Желим да посетим Хиландар

    Доста тога сам сам чуо о Хиландару. Често летујем у Грчкој, али никад нисам посетио Свету Гору, тачније манастир Хиландар. У последње време сам читао доста занимљивости о том манастиру и пробудила се у мени велика жеља да га посетим.
    Манастир Хиландар је најпре изградио грчки монах Георгије Хеландариос. Касније су га обновили Стефан Немања и његов син Сава. Још као мали сам чуо да тамо не може свако да иде и да је велика част отићи тамо. Знам да је тамо забрањен улаз женама, али сам чуо једну занимљивост, а то је да тамо чак нема ни животиња зенског пола. Желим да посетим Хиландар јер је тамо центар православља за цео свет. Хиландар није туристичко место, на Хиландару се не иде успут него са намером. Манастир Хиландар има највеци број чудотворних икона, које бих хтео радо да видим. Чуо сам, а и читао на интернету разне приче људи који су посетили Хиландар. Сви говоре да, када су крочили тамо, имали су осећај који се не може описати речима. Рекли су да је манастир огроман и фасцинантан. Када сам то слушао, све више сам добијао жељу да одем тамо, а и због моје радозналости какав је то осећај.
    Надам се да ћу успети некада да песетим манастир Хиландар. Јер би ми то била велика част и жеља, јер су тамо крочили сви наши велики јунаци, краљеви и свеци.

 

Петровић Андрја II-5